oni tuzni,teski,tmurni.
Kad na dusi osjecam
sav teret ovog svijeta.
Dani kad sam mala,
sicusna,poput leptira.
Tako tanana.krhka
i lako salomljiva.
Dodju tako dani
kad srce mi krvari i puca.
I samo jedan mrk pogled
boli me i slama.
Iz oka suza krece,
klizi niz obraze
i oduzima svaku nadu.
Dodju tako dani
kad treba mi necije rame.
Oslonac i cvrsta ruka.
Da me pridrze,
dok tako sam slaba.
Da zagrle me jako,
priviju uz sebe,
i tjese me bez rjeci,pitanja.
Dodju tako dani
kad ni sama ne znam zasto…
A opet tim danima,
tako ranjiva i krhka,
osjecam se najvise svoja.
Nema komentara:
Objavi komentar