Sjedim,nepomicno,u kutu.
Po glavi mi se vrzma jedna misao.
Kako bih zaobisla sadasnjost krutu!?
Sta li mi je Gospod u svojoj knjizi zapisao?
Borim se sa sobom,sama.
Suze gutam,ali ipak teku.
Na grudi mi sjela tuge dama.
Ne mogu zaustaviti iz ociju rjeku.
Zar je moguce da mi je jedini drug
ova crna dama tuge?
Zasto je ovaj dan tako dug?
Zasto su ove noci tako bolne,duge?
Stiscem zube.Necu da placem!
Al prokleti jecaj iz grudi se ote.
Oko mene se soba okrece.
Razum gubim sve jace i jace.
O jebem te prokleti zivote!!
Nema komentara:
Objavi komentar