Pero moje mi neda mira.
U srcu mom melodija svira.
Od hartije se odmaknem,
necu da pisem.
Inspiracija me gusi,
ne mogu da disem.
Rokovnik odmaknem,
da ne vidim slova.
Ali u glavi vec je pjesma nova.
I nikako mi neda
spokoja i mira.
Dodje nocu,danju,
vrijeme ne bira.
Dragi mi se smije,
kad zbog nje poludim.
Jer za novim stihovima
neprestano zudim.
Pa pisem,pisem
dok mi glava ne padne,
al vrcljiva inspiracija
ni tada ne stane.
Zatvorim oci,
opet je vidim.
Inspiracijo,pusti me malo
da se odmorim.
U snu recitujem,
pa se postidim.
O vrcljiva inspiracijo
ja te ipak volim!
Nema komentara:
Objavi komentar