Boje su se isprale.
Daj da prigrlim sivilo.
Ovaj život me boli.
Daj pusti da udarim glavom u zid.
Nek misli se raspršte kroz kapljice krvi.
Nek kraj mi bude oštri hrid.
Nek oči mi ne vide novi dan.
Pusti da snove potopim u rijeci.
Jer stvarnost je daleko od mojih sanja.
Pomoli se nekad da oproste mi sveci.
Ako ne možeš oprostit’ mi ti.
Umorna sam danas od borbe za bolje.
Klonulo tijelo,umorila se duša.
Pristajem danas i na oštro kolje.
Jer ono je tupo naspram onog što me čeka.
Nema komentara:
Objavi komentar