Kad’ bih mogla iskočiti iz sopstvenog vriska,
oči sklopit,začepiti uši.
Otrgnut se od zemaljskog stiska.
Uhvatit u zamku sve što srce guši.
Kad bih mogla zavuć se u krošnje zelene.
Da sam ptica skrivena od ljudi.
Da ne vide i ne čuju mene.
Da ne bole ove teške grudi.
No ne mogu pobjeći od sebe,
od života što mi sreću goli.
Kad bih mogla ja umjesto tebe
da podnosim bolesti i boli…
Nema komentara:
Objavi komentar