dok tamni prozori radoznalosti
bulje u crvene cipele mojih maštanja.
Zar nisam upola svetica
kad odričem se traganja za srećom?
Prstima prelazim preko zidova,
što šapuću na uho ludosti stradanja
golih kao što sam sama ja.
Zar nisam upola svetica
kad uporno bježim od kutaka izazova što zovu me?
Hvatam odsjaj plamena
u tvojim gladnim očima,
što ostadoše na vlažnim mojim mislima.
Zar nisam upola svetica,
kad izgladnjujem dušu pred punim ovalom najslađih grijehova?
Nema komentara:
Objavi komentar