stoji sasvim sama?
Il’ je samo odraz,obris nečeg davnog?
Što pod skute uze,bez milosti,tama.
Poznade li ko nekad čilo lice?
Oči umiruće,usahle od boli?
Otjerajte od nje te zloćudne ptice.
Ima li ko hrabar,da je uzme,voli?
Je li ono ljubav što u ruci čuva?
To maleno svjetlo u crnome skutu.
Od jauka njenog moja usta suva.
Ne mogu je gledati tako zabrinutu!
Vidi li još iko to što ja sad vidim?
Sama je u tami,usahlih obraza.
Znam šta bi ste rekli,al pravo vam ne dam!
Nije to u zrcalu odsjaj moga odraza.
Nema komentara:
Objavi komentar