Nadajući se potajno da bit će
onako kako sam zamislila.
Da sve će se kockice posložiti
u jedan savršeni mozaik.
Dočekaše me otvorene karte
na stolu bolnih pitanja.
Baciše mi stvarnost u oči.
Predskazanjem svojim mi se narugaše.
Probode mi srce mačem
iskreni žandar pravde.
Ništa drugo i ne mogaše.
Jer istinu od njega zahtjevah.
Pred očima mi zaigra prkosno
kraljica,preljubnica,kurva.
Što krinkom ljepote svoje
zavede mog palog kralja.
Ispustih jednu suzu,
u bunar, koji već odavno preliva.
Isčupah mač iz srca
i prepolovih špil na pola.
Zatvorih vrata za sobom.
Pod ključem ostavih prošlost.
Pomilovah po glavi goluba
i krenuh dalje...
Bez kralja.
Bez kraljice.
Bez žandara.
Samo još mač čvrsto držim u ruci.
Možda mi zatreba
u potrazi za novom istinom.
Nema komentara:
Objavi komentar