jer ti si volio duge.
Noćas mi noge bose
pređoše preko praga tuge.
Obukoh crvenu haljinu strasti.
Koprenu navukoh preko lica svela.
Da li će nam ikad ove maske spasti?
Hoću li ti ikad pripadati cijela?
Noćas sam namjerno razbila naše strjepnje vrč.
Po stopalima se prosuše suze.
Znam,u srcu si osjetio strašan grč.
Jer drugi me i ove noći uze.
Iz inata ću mu opet svoje usne dati.
Nek me strasno voli i ljubi.
Samo ja znam koliko moje srce pati.
Samo ja znam ko od nas dvoje gubi.
Osjećam se kao hladna stjena.
U kojoj vulkan miruje.
U njegovom naručju sam kamen,nisam žena.
On ne zna dušu da mi miluje.
No ipak ću mu se dati.
Nek pocjepa crvene haljine strasti.
Nek i tvoja duša pored moje pati.
Noćas ću ti uzdahe iz grudi sve pokrasti.
Plači noćas.kad nisi znao ljubav da daš.
Ja navikla sam da tuga mi stoji sa desne strane.
Tek kad izgubiš shvatiš šta imaš.
Nek poslednja suza ove noći kane.
Maske su ostale na licima tuge.
Sreća je tako daleko od nas.
Neka me miluju neke ruke druge.
Od mene nećeš čuti više ni glas.
Nema komentara:
Objavi komentar