nesrećniče.
Nije te briga za moje sutra.
Sjekirom ne umoljivog dželata
isjekao si sva sunčana jutra.
U rukama krvavim daviš mi želje.
Konopcima vežeš ustreptale snove.
U očima mi ugasio odsjaje zvijezda.
Na poklon mi donio samo patnje nove.
I dalje se ceriš nakazo bola.
Patnjom duše uveliko se pojiš.
Komadi onog juče odavno su truli.
Žrtvu poroka u crveno bojiš.
Ni svi anđeli nebeskih visina
ne mogu pomoći anđelu tame.
Tvoja me želja na vješala odvede.
Moje su noći ostale same.
Još samo po nekad u satima kasnim
uzdah se čuje.Dočekuje jutra.
Šta je žena bez ljubavi svoje?!
Bez onog starog juče i nekog novog sutra.
Nema komentara:
Objavi komentar