Bacila sam noćas sve one riječi
što tako su gadno me sjećale na tebe.
Jer ludosti ovoj tako malo treba
da iznova me zgazi,da izdam sebe.
Spalila sam misli, izdajice snene.
Neka mira imam u prognane sate.
Jer ovako više ne mogu i neću
da umirem bolno,lagano,na rate.
Ti ne reci ništa ovoj ludoj ženi.
Krivica je moja,priznaću i Bogu.
Vezivah ja srce,krotila sam dušu.
Vjeruj,protiv sebe borit se ne mogu.
Zaćutat ću sada i do kraja vijeka.
Zbogom tiha patnjo,zbogom crno slovo.
Zazidat ću čežnju u kuli nemira.
Nek' ne vidi staro,ne upozna novo.
što tako su gadno me sjećale na tebe.
Jer ludosti ovoj tako malo treba
da iznova me zgazi,da izdam sebe.
Spalila sam misli, izdajice snene.
Neka mira imam u prognane sate.
Jer ovako više ne mogu i neću
da umirem bolno,lagano,na rate.
Ti ne reci ništa ovoj ludoj ženi.
Krivica je moja,priznaću i Bogu.
Vezivah ja srce,krotila sam dušu.
Vjeruj,protiv sebe borit se ne mogu.
Zaćutat ću sada i do kraja vijeka.
Zbogom tiha patnjo,zbogom crno slovo.
Zazidat ću čežnju u kuli nemira.
Nek' ne vidi staro,ne upozna novo.
Nema komentara:
Objavi komentar