SUDBINA

Kad sklopim oči i više me ne bude,
sve ono naše zaspat će u sjeni.
Jer život je ovaj u službi sudbe,
a mi smo samo podanici njeni.

Ona u ruci drži snove naše.
Sve tihe jeze,želje,priviđenja.
I dok konce povlači po želji,
ja kopnim tiho,zbogom,do viđenja.

Tvoje će pute sudba nastaviti
tamo gdje ja sam rekla “LAKU NOĆ.”
Jer tebe sreća iza ćoška vrijeba,
ja stazama kraja moram sada poć’.

Sutra se više nećeš sjećat mene.
I sve ono naše umrijet će u sjeni.
Život će te voditi putem tvoje sudbe.
Jer mi smo samo podanici njeni.