Zaplešimo...

Zaplešimo na rubu ludila
koracima davno naučenim
Pod ruku sa oblacima,
što nadvili su svoja ramena
 nad ludim nam glavama.

Stisni me uz grudi svoje,
rukom željnom moje kože.
Nek misli se množe
potkrijepljene muzikom iščekivanja.

Zaplešimo nad provalijom naših malih života.
Željni novih pokreta.
Željni dodirivanja...

I stisni moje želje uz svoje.
Nek traje ovo što samo mi vidimo.

Upij se u mom pogledu,
dok grlim te svojim osmijehom.

Posmatrači sa strane će nas optuživati.
Proklet će nas mnoga usta.
A ti me ne puštaj!

I pleši sa mnom na rubu ludila...